Kao kroz san čuješ glas koji ti nešto govori. Ne obraćaš pažnju. Predala si se svojim sećanjima koja su godinama bila negde duboko zakopana. Šetnji na koju nikada više nisi pomislila. Fotografije koje su tada napravljene, a koje si davno obrisala, se sada kao u nekom nestvarnom kaleidoskopu uspomena ređaju pred očima. Koliko god se trudila da te misli oteraš, da nekako razabereš reči koje su ti upućene, sećanja su jača. Nadiru kao bujica. Da li je moguće da je prošlo više od decenije a da si se sada setila svake izgovorene reči, svakog pokreta, svake fotografije kao da je to bilo juče. U čudu pokušavaš da se sabereš, shvatiš kako je moguće da ti posle toliko vremena u zaboravu, odjednom fali taj neko koji je sa tobom tuda šetao, glupirao se samo da bi se ti nasmejala. Ko ti je šaputao da si mu sve na svetu, da si njegov život. Neko koga se, evo deceniju nisi setila, na koga nisi pomislila. Neko ko te je tako nežno ljubio i milovao, kome je tvoja želja bila zapovest. Neko od koga si otišla i nikada više nisi pogledala preko ramena. On se u mislima vratio. Čuješ kako ti govori nešto i osmeh obasjava tvoje lice. Nisi se promenila. Ista si. Prelepa, savršena, sa samo pokojom sedom više koju vešto prikrivaš farbajući kosu. Jedna slika vuče drugu. Sećanja, davno potisnute emocije nadiru kao plima, kao cunami koji nosi sve pred sobom. Odjednom se sećaš svega. I susreta i ljubavi i rastanka. Svih onih lepih trenutaka koje si potisnula kada si otišla, i koje si zauvek zatvorila u tamnicu zaborava negde na samom dnu tvoga srca.
Čuješ njegov glas kako izgovara tvoje ime. Sa osmehom kakav si mu nekada darivala kada ga pogledaš okrećeš se prema njegovom glasu. I kao zaleđena staješ. Usne koje izgovaraju tvoje ime nisu njegove. Oči koje te gledaju nisu njegove. To nije on.
Ne znaš više ništa o njemu, nisi želela da znaš, a sada ti fali. I srce ti ispunjava tuga jer ga više nemaš čak ni za prijatelja.
Polako uspevaš da se sabereš.
Laganim korakom, kao da lebdiš, kako si uvek hodala, ponovo šetaš pored jezera gde ste nekada satima šetali. Zagrljeni, držeći se za ruke, voleći se. Bila si najsrećnija žena na svetu. A sada hodaš pored drugoga.
Mene pored tebe odavno više nema.