Obožavam nas sujetne koji dobrima uvek kažemo "bravo".
I nas samožive, koji se trudimo da
prijatelje ne opterećujemo svojim
problemima.
Ponosna sam na nas "egoiste" koji nikada
nikome nismo rekli jedno u lice a drugo
iza ledja.
I nas tvrdoglave koji samo svojom
glavom udaramo o zid, nikad tudjom.
Drago mi je zbog nas, licemernih, koji ne
dolazimo u tudje kuće da bi zagledali ima li paučine,
i ne teramo mak na konac da bi
nametnuli svoj stav kao jedini ispravan.
Zbog nas, nesigurnih, drago mi je jer nikog ne vučemo za rukav,
koji se u Boga uzdamo.
Nas, sujetne, koji ne damo na sebe ali
ni druge ne diramo, obožavam.
Da je moja sujeta materijalizovana,
tačno bih je uramila.
Da imam u šta da gledam, kad se oko mene budu topile maske
prepodobnih, sebe volećih, skromnih čovekoljubaca.