Dugujem izvinjenje sebi zbog svih onih trenutaka kada sam se ljutila na druge, ne shvatajući da tako iznova ranjavam sebe.
Dugujem izvinjenje sebi zbog neprospavanih noći u kojima sam pokušavala da razumem nečije postupke, nemajući pojma da su oni bili tu i postupali kako su postupali samo zato da bih mogla da upoznam sebe.
Dugujem izvinjenje sebi što sam se osećala povređeno i pobeđeno, ne znajući da su sve te rane zadavane mojoj sujeti, a ne mome biću koje ne može pobediti niko osim mene same.
Izvinjavam se i ne dugujem više sebi ništa osim, možda, da nikada ne zaboravim koliko je vremena malo, a blagoslova toliko mnogo. Mi biramo hoćemo li život provesti u kajanju ili u trajanju. Kajanje nas drži u prošlosti. Trajati možemo večno,a koliko sretno zavisi od toga čime smo srce ispunili sada.
Baš sada.