Necu.....

Necu da budem,  ja sam iz neke potpuno druge priče.  Nemoj da mi uputiš više  nijedan osmeh.  Jedan je dosta.  Pomisliću da u tom novom još nešto piše  i bojim se, izazvaću podsmeh  kod onih kojih se sve tiče…  U meni se rodi i osta  želja koja klija i raste,  i izvija se i trudi  da izleti u nebo  i nemoguće preraste.  I zato nemoj, nemoj nikada više  da mi poklonis nijednog smeška.  Zamisli da me nema,  da ne postojim, tako je bolje.  Moram to da te molim jer se bojim,  strašno se bojim  da je tvoj osmeh samo greška. Neka tvoje reči odu na tamo neke  očima blizu  a mislima daleke,  na one što imaju raspletene kose,  što uvek slušaju ali retko čuju,  na one što se oblače u Rimu i Parizu,  na one kojima je važno šta će da obuku  i šta će da nose, i šta će da nose,

na one što se stalno utrkuju…

Na mene ne bacaj reči,

zamisli da ne postojim,

jer ja se bojim, strašno se bojim

da neće ništa da me spreči

jednom kad moja bujica krene,

kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene

koje nam dele sreću i tuge.

Zato te molim, najlepše molim,

zaboravi mene,

ja sam jaka i sve ću moći da prebolim

jer ja nisam i nikad neću

biti kao te neke druge.

I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,

čak i ako se osmeliš

pa to poželiš,

čak i ako se na to odvažiš.

Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,

jedina prava samo za tebe,

ona jedna od miliona

koja ti pruža more tišine

i svu silinu uragana

u istom trenu.

Ne, nemoj da me tražiš,

pusti me da sama svoje dane brojim

dok postojim,

dokle god trajem nekih dana,

dokle god moje vreme curi,samo kap rose opijena jutarnjom dugom,  samo neizrecivo malo parče istine u laži,  i nestalna kao morska pena  od koje sam sačinjena.

Bojim se, strašno se bojim  ako me nađeš  da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,  istom silinom,  istom žestinom,  i da ću početi da postojim,  stvarno postojim  od tada pa sve do svog kraja.  Probudićeš moje orkane  i bujice i reke,  moji snovi će da dobiju lice  i da ostvare želje daleke.  Ali, šta je sve to?  Sve će to jednom morati da stane  jer kad tad stane sve što jednom krene,  jer kratak je ovaj ljudski vek  i prolazan poput lepote maja.  A ako me ne nađeš,  ako me nikada ne nađeš, tada pa sve do svog kraja.