Jutros dok nabacujem tvoj parfem na sebe kojeg je ostalo ne vise od par kapljica shvatam koji je najgori osecaj na planeti, i shvatam da se desava upravo sada. Upravo jebeno sada, ne nije to osecaj onaj kada si mi rekla da ne osecas vise nista jer sam znala da si lagala, nije to osecaj kad si rekla da odlazis jer znam da si morala, nije to osecaj kada si radila sve stvari da mi se zgadis jer znam da nisi to opet zelela. Nego ovaj jebeno sada, kada znam da nisi dobro fizicki da se nekako raspadas a da u svemu tome ne lazes, tako zelim da me lazes da ti je organizam u rasulu, tako zelim da me lazes kada kazes da ti srce slabi. Ja nikada nisam zelela da tvoje srce slabi, nikada necu zaboraviti kako sam volela lezati na tvojim grudima i biti sto bliza njemu, ponekad toliko sam te volela da sam te zamolila da nikada ne umres. Vidi me sada ovde stojim ispred ovog ogledala, sama, brisem suze. Jer znam da sutra ces mozda imati najgori dan u tvom zivotu a ja necu biti tu, sa saznanjem da ne mogu da te zagrlim jer znam da bi ti to sve znacilo, celi mali prostrani fuck svemir. Toliko stvari zelim da ti kazem a nista ne moze da izađe iz mene,ma ne zameram ti sve ti opraštam jer shvatam kako je to sve nebitno na osnovu naših života. Kažeš mi popravila sam se, ali bit ću bolja, shvatila sam samo mi dozvoli da budem blizu. Srce moje ti si blizu već godinama, i ne tražim od tebe da se popraviš samo od tebe tražim da budeš među živima jer ti ti mi trebaš tu, pa šta bi ja bez opipljivog traga tebe, nestala bih, daleko nestala bih. Molim te samo živi jer ja ću te uvek držati za ruku.
Posveta