Uvek kada šetam pored vode,ne važno koja vrsta,dobijam neke nove teme koje mene iznenadjuju.
Primetila sam kada sam posle tragedije šetala obalom Dunava.Isto to sam pokušavala šetajući šumom ili po brdu,ali jednostavno nije bilo produktivno kao pored vode.
Neki naučnici tvrde da voda poput meseca izvlači iz nas ono šta je potrebno,o čemu želimo vs ne želimo.Teška filozofija:-).
Bolje da se držim klasičnih tema,ovde ću zalutati....:-))).
Pristojnost-imamo li je
Kada sam se pojavila na društvenim mrežama već sam bila u USA i tamo je to sasvim normalno.Ljudi imaju odredjeno ponašanje na društvenim mrežama i sasvim drugačije u privatnom životu.
Sasvim opuštena komunikacija sa većinom follovera je normalna dok ste na aplikaciji..Svi se javljaju u DM opušteno,retko ko da pošalje explicitni materijal bilo kome.Da kažem da je normalno odvojiti jednu od druge stvari.Posle četiri godine na USA mrežama poželela sam da čujem,napišem par redaka i da ne moram odmah da ih prevodim.
Napravila sam poseban profil,stavila par tekstova i počela da zapraćujem.Naučena da se na mrežema ponašam kao i u svakodnevnom životu počela sam da ostavljam odgovore na pitanja,komentare ukoliko mi se svidi objava i slično.
Šok,moralni šamar ne znam ni kako da nazovem prvi udar koji mi je obeležio boravak na Balkansite.
Očekujući makar pozdravnu poruku ostavila sam cca deset pozdravnih poruka u DM.Najveće iznenadjenje je naravno broj dm na kojima je naglasena zabrana ostavljanja poruka.Stop DM kao da je rečenica koja se poistovećuje sa statusom.Ona stara"što si veće govno,više smrdiš" tj način na koji je zabrana napisana.
Dani su prolazili reklama je išla lagano.Nisam očekivala bum,ali ni kompletno mrtvilo i totalnu nezaintetesovanost.
Prvi koji su uzvratili pozdrav bili su naravno muškarci koji su pozdrav protumacili kao "poziv"!
Moj pokušaj da objasnim sa čime se bavim po drugi put nailazio je na podsmeh tipa"pričaj....e dosta baronisanja sada šalji slike jer lažeš" ili nevericu tj neodobravanje.Rečenica "ma pusti priču šalji fotke" zvoni mi i dalje u ušima.
Činjenica da ima sličnosti u obe poruke,ali prva ima malo ljudskosti u sebi.:-(((Možda da sam osoba koja lako odustaje da bi se posle mesec dana vratila na USA network zauvek zaboravljajući da postoji bilo šta što bi me povezalo sa zemljom u kojoj sam rodjena i judima koje obožavam.
Šok za šokom se nizao tako da sam sebi već postavila pitanje "imaš li gr zdrave pameti?
Prošlo bi i par dana da ne objavim, te par objava bez želje da gledam ima li novih članova,slučajnog prolaznika...
Lukas me je tada pitao za razlog mog boravka na mrežama.Pravi odgovor nisam imala,samo mi je dao motiv da preispitam sebe šta zapravo želim.
Da li je potreban priručnik za ponašanje na društvenim mrežama?Da li su standardi toliko opali da se ne zna više šta je šta?
Da li su ljudi toliko mentalno i kulturno posrnuli da ne znaju osnove lepog ponašanja?Da li je moguće da sve poistuvećujemo zarad dva ili tri usamljena slučaja?Da li smo baš tolike moralne ništarije?Da li je moguće da vlada tolika zavist medju piscima u pokušaju?Da li baš svi danas pišu stihove?Da li se više ni ne raspoznaje tekst ili pesma umetnika od nazovi umetnika ili resavca?
Da li uopšte mlada generacija zna šta su resavci/copy..Da li su kritičari komšinica Mica i Rade limar iz susednog sela?Milion pitanja-nijedan odgovor.
Ako i zanemarimo neka od pitanja,neka objavljuje ko želi besplatno je,neka komentariše komšinica i Rade ali šta ćemo sa osnovnom kultutom?Sta ćemo sa pristojnim porukama gde vam se neko javi,predstavi,zahvali na prstnji/follow, a vi ga svetski iskulirate jer vam se ne dopada takav način.Gde je nestala osnovna domaća kultura da na pozdrav odgovorite pozdravom?Gde je nestalo mamino "ako te je neko pohvalio, zahvali se" ili"ako je teta/deka starija reci joj ti prvi dobar dan"?
Mnoge odgovore nemam,možda i bolje jer se bojim da pomislim da smo totalno se otudjili,da više ne vidimo ništa lepo u nikome.Da li je naći follow važnije od zadržati ga.
Na kraju šta će ti follow?Da se pohvališ komšinica Mici?Da Radetu limaru kažeš kada budeš terao auto na krpljenje?
Društveni mediji/mreže tu su da nam olakšaju posao te je normalno ukoliko vam se neko javi,zahvali i poželi razgovor o objavama.,Ljudski je!Ja ću i dalje raditi kako mislim da treba,ko ne želi pozdravljam i cenim. Svako ima pravo na svoje mišljenje makar bilo pogrešno,uvredljivo ili degute.
Prema istraživanju, koje sam ja sprovodila na uzorku od sto(100) ljudi šezdestsedam(67) je imalo uvredljiv nastup, dvadesetdvoje (22) pogrešan i sedam (7) degute*,četvoro(4) se nije javilo.
Podaci govore dovoljno.
1 Comment