U našem duboko kriznom vremenu teško je oteti se utisku da se nesreća ustalila kao normalno stanje bivanja čoveka u svetu, te da je u najmanju ruku besmisleno da se uopšte pitamo o mogućnosti sreće.
Da li smo nužno sretni?
Da li za osećaj potpunosti je neophodan termin:"ja sam sretan,bio sam,biću"!
Fraze koje su skupili istraživači,naučnici,psiholozi,doktori da bi upotpunili svoje tekstove,da ima i toga.No opet ništa ne govori u prilog tome da ćemo život bolje živeti ako znamo da smo bili,da smo ili ćemo biti u budućnosti sretni.
Od nekada svi proučavaju upravo taj termin,sreća!
Aristotela je smatrao da sreća nija puka sudbinska slučajnost (luck), već autarkična samosvrha, kruna moralnog delanja – rezultat prakse čoveka sa vrlinom.
Preterana slučajnost koja nosi sa sobom previše prednosti za pojedinca čak i pravi štetu blaženstvu. Ima li šta tragičnije od pobede na lutriji?Pri tom takvog čoveka zovemo sretnik,jer zaboga dobio je milione na lutriji.Upravo onaj momenat koji sam pominjala u prošlim člancima,sreća nije isto što i materija.Ne,nećete biti sretni sa gomilom novca i pet vila,sreća nije u materiji.Sreća je u malim zadovoljstvima koji nam " dušu"organizam,mozak ispune zadovoljstvom,nabace smešak na lice,teraju nas da krečimo u roze,crno,i pevušimo.Da,to je pravi osećaj sreće.Kada ste ispunjeni,nasmejani,veseli i razmisljate pozitivno.
Treba li vam nešto više od toga,ne naravno.
Comentarios