Istraživanja su pokazala da na skali stresnih životnih događaja, najveći stres kao i životnu promenu izaziva smrt deteta. Kao po pravilu tu je smrt bračnog partnera(razvod),pa smrt člana porodice.Pored emotivnog gubitaka, veoma visoko na ovoj skali nalaze se i događaji u vezi sa gubitkom imovine ili posla, kao gubitak zdravlja . Iako su ovo generalno gledano najstresniji životni događaji.Ipak to koje će tuge za određenu osobu biti najveće, zavisiće od niza faktora, pa će se i razlikovati od osobe do osobe.
Kada sam se preselila u Hanover već sam duboko bila u depresiji i bezvoljna.Razumljivo je da sam očekivala od promene sredine makar da poželim šetnju ili odlazak na kafu u obližnji kafie.
Od mojih velikih očekivanja za neku i najmanju sitnicu nije bilo ništa..Volja kao da je trajno izgubljena u meni.Dani su mi i dalje bili sumormi,teški,ispunjeni sećanjem.Prelistavanje albuma je i dalje bila jedina stvar koja mi je ispunjavala dan.U tišini, pogleda zakovanog za sliku nasmejanog dečarca sedela sam jos punih dvadeset dana.
Proleće je uveliko stiglo,ptice su od ranog jutra pevale na obližnjem drvetu koje je granama pravilo hladovinu i štitilo od podnevnog jarkog sunca.
Telefon je zazvonio jako da sam se u sekundi prenula iz misli.
-Halo,Fej vi ste?
Prepoznala sam urednikov glas i razgovor je krenuo spontano kao da smo se znali godinama unazad.Posle skoro sat i po telefonskog razgovora priveli smo razgovor kraju.U mislima mi se vrteo razgovor i Lukov lik.Bio je mladić u zrelim godinama lepih plavih očiju,markantnog izgleda i neodoljivog osmeha.Niska prelepih zuba krasila je puna usta.Poseban izgled mu je davala "jareća" brada o kojoj je vodio racuna do te mere da smo se pitali na odelenju da li mu uopšte raste brada.Oblacio se sportski i celokupan izgled je bio što bi dečurlija rekla ""wau"lik koji izlazi iz Porshea.Telefon me je ponovo toga dana trgnuo iz sada konkretnog razmišljanja o Luku.
-Ejj,zaboravio sam da ti kažem da smo jako zadovoljni tvojim radom, a pogotovo fotkama,veselo je čavrljao kao da se nismo već čuli.
Zahvalila sam se i na pitanje da li bi popila kafu promrljala sam stidljivo "može".Iznenadila sam samu sebe odgovorom, jer su me prijatelji,stari znanci mesecima zvali i nezainteresovano sam odgovarala da ne želim.
Otrčala sam da se istuširam.Stojeći ispod mlaza hladne vode odlutala sam u mislima.
Opet sam otišla,bila je rečenica koju sam mesecima unazad upućivala sama sebi.Tada sam mislila da je samo usputna rečenica koja nema smisla i koja se izgovara jer smo se prenuli iz misli.Ne ni ovde ništa nije slučajno i sve se dešava sa razlogom.
UTEHA ZA osobu koja je izgubila voljeno biće?
Veoma je važno da se sa pažnjom, osetljivošću i osećajem za trenutak inicira otvoren razgovor o gubitku. Ukoliko toj osobi ne prija razgovor, može se tragati za drugim, neverbalnim ili manje direktnim načinima da se pokrenu sećanja i ispolji bol. U tom smislu veliku pomoć imamo od albuma ili slika,samog sećanja.Mnogim ljudima koristi da čuju da je to kroz šta prolaze normalna reakcija na jednu tešku, a često i „nenormalnu situaciju“. Treba im dati vremena i nikad ne požurivati da se što pre oporave. Ono što uglavnom ne pomaže i što ljudima koji pate često i smeta jeste davanje saveta i fraze tipa: „Život ide dalje; „To će uskoro proći“; „Znam kako se osećate i slično“. Umesto da ih skrećete sa bola ili teme korisnije je dati neverbalnu podršku (kroz dodir ,zagrljaj), pa čak priznati da ne znamo šta da kažemo. Ako osoba nastavi da se povlači u sebe i izbegava suočavanje sa gubitkom, trebalo bi da konsultujete stručnjaka.
ZNAK ZA ALARM
Preterano tugovanje je ono koje uključuje niz psihijatrijskih simptoma(kliničku depresiju,anksioznost, fobije, posttraumatski stresni poremećaj i slično). Pored prevelke količine i intenziteta tugovanje može biti preterano i u smislu trajanja. Ovo hronično tugovanje odlikuje ѕe time što se osoba koja tuguje ne vraća u normalno funkcionisanje, već ostaje fokusirana na gubitak koji kao da postaje „način života“. Važno je znati da postoje i oblici žalovanja koji su teško prepoznatljivi, a češće opasniji i od hroničnog i od preteranog tugovanja. U ove oblike spadaju inhibirano i prikriveno tugovanje, koji se odlikuju time da ni duže vreme nakon gubitka, nema znakova niti stadijuma normalnog tugovanja. Osoba se tako može ponašati kao da se gubitak nije ni desio ili može pokazivati neuobičajene fizičke simptome i ponašanja (npr. preterani rad, svadljivost i sl.), neprepoznajući da su ti problemi povezani sa gubitkom odnosno njegovim negiranjem. Pored toga što predstavljaju opasnost po zdravlje, negiranje gubitka i blokirano žalovanje onemogućavaju adaptaciju na gubitak pa ostavljaju osobu i njenu porodicu ranjivijom i na buduće gubitke i stresove.
Luk je izašao iz auta sa neodoljivim dečačkim osmehom gledajući me pravo u oči.Mislila sam da je zaslužio makar da mu se nasmešim za ovakav doček.
Opet sam ušla u sivu fazu nezainteresovanosti.Iako malo zdravog razuma ipak mi je govorilo da makar pokušam.Dugo vremena nisam pošteno ni razgovarala sa nekim tako da mi je ovo bilo nešto novo.Znala sam koja osećanja sam trebala da imam,ali od njih nije bilo ni traga.
Odlomci "Moji sivi dani" u nekoj od sledećih objava.
.
Comments