Sreća?
Kratkotrajna emocija zadovoljstva.
Ono što ne sme n.ikako i nikada da se radi to je uslovljanje sreće,npr " biću sretan/na kada kupim auto".
Da,hoćete,ali koliko.?Sat,dva,pet,dan ili mesec i onda ponovo postavljaj sledeći uslov,želju i tako teramo sve dok ne postignemo i to.
I tako vrteći se u krugu pakla,jureći sopstvene želje, gde i da li smo sretni?
•Po meni,sreća je davno prohujala pored vas dok ste vi besomučno jurili ciljeve za koje ste mislili da će vas učiniti maksimalno sretnim.
•Rodjenje deteta,venčanje,krštenje vaše ili neke drage osobe vama učiniće vas sretnijim i duže nego trenutak lične sreće,nekada naravno ako uzmemo u obzir da ste poželili zimovanje i otišli na taj "Kop"!
Bili ste sretni po povratku kući?Niste, po pravilu ste započeli nov krug jurnjave.
Nekada u životu nas sačeka iza ugla baš velika "količina" sreće koju nismo ni očekivali.
-Stigla me velika "količina" sreće kojoj se nisam nadao" reče moj drug Zoran,ne znajući da mu ta " " količina" ne treba u tom momentu i da je zapravo pogrešno protumačio reč "sreća",zadovoljstvo...., No danas nije dan kada ćemo se sećati pokojnika i njihovih mudrosti.
Danas je najlepši dan u životu svakog čoveka,žene i majke.
Posle 9 meseci trudnoće,nekom lake,nekom teže,stiže dan kada malac najavi svoj dolazak prvo čudnim mirovanjem(nakon 3meseca fudbalskog treninga),zatim bolovi koji su nesnosni.
Možda teška reč,ali svaka majka seća se bolova koji su nagovestili prinčev/princezin dolazak.
Jedna od meni najsmešnijih stvari je ponašanje budućeg oca.
Panika u koju ulazi je toliko strašna da mu se lice iskrivi od straha,dobije nalet 1001 bespotrebnog pitanja i rečenica koja sigurna sam svaku buduću majku izbacuje iz koloseka.
Istorijsko pitanje u momentu kada su kontrakcije toliko jake da je pustiti glas normalno, budući otac izgovara:"mila, a jel te stvarno toliko boli?
"Ne mili,vičem glasno od radosti" je odgovor koji sam par puta izgovorila u nadi da će shvatiti glupost pitanja.Ali ako kažem da me nije čuo verovatno ćete se nasmejati i setiti slične,ako ne i iste situacije.
Stepen panike i straha jednostavno nije opisiv, a kada se sve završi osmeh koji izaziva sećanje je uvredljiv za novopečenog tatu jer tada se govori navodna konstatacija:
"pa mila uplašio sam se za tebe".
Naravno da opisani događaj je malo iskarikiran,ali verujte da mi je i danas smešna reakcija od pre 2dana.
Trudnoću od trećeg meseca nisam dobro podnela, nisam bila aktivna, ali sam se hranila zdravo, pridržavala se svega što mi je doktorka rekla.
Kako se porođaj približavao bila sam sve nestrpljivija da vidim to malo biće koje raste u meni..
Bolovi jesu bili jaki,ali te "bolove" o kojima su svi pričali nisam ni osetila ni sa prvim sinom pa sam se spremila i čekala.
Počele su pripreme i ja sam kroz pola sata bila u sali, nesvesna svega što se dešava, jer svi su mi rekli da može porođaj da traje dugo.
Psihički sam se i spremila da će trajati dugo jer sam prvorođeno dete rodila za 15minuta pa ni sama sebi nisam jasna zašto poverenje nekada poklanjamo ljudima prolaznicima u životu.
Taman mi se malo prispavalo kada je mama,koja je sedela pored kreveta, primetila grimasu na mom licu. Naravno pritisnula je zvono i sestra je došla.
Mama usplahirena više nego ja, na nemačko-engleskom je rekla da trpim jake bolove.......Da,mame....
Počelo je da me bocka u leđima. Došla je babica i doktorka i nešto rekla mami.Pogledale su me pogledom: jadna li si!
Doktorka sa grubim glasom,ali prijatne naravi je rekla " divna vam je majka".
U svoj omoj konfuziji oko iščekivanja,bolova koji su postajali sve jači,baš mi nije trebalo da čujem nešto što znam bolje od nje.....Primetila sam da je nervoza postajala sa bolovima sve jača pomoslih: za Boga Hana žena je samo rekla nešto da bi te smirila..
Smena dobrih i loših osoba u meni zavisio je samo od jačine bola.Pogledala sam na sat i proletela mi je misao" Bože samo brzo da se završi".Suprug kao da mi je pročitao misao uhvatio me za ruku rekavši"sad' će to"! Nisam imala snage za vrisku u mom stilu pa sam samo rekla"to sada traje punih 23h".Jadničak je sagnuo glavu i promrljao "sorry"!Izuzetno dobro je prošao.
Koliko god strašan porođaj bio onoga trenutka kad ti stave to malo biće na grudi zaboraviš sve!
•Svaki porođaj je priča za sebe, kao što je i svako dete priča za sebe, zato drage moje, uživajte u trudnoći, ne slušajte priče, ne opterećujte se porođajem, jer se sve zaboravi onoga trenutka kad ugledate svoje dete, kada zagrlite to malo biće koje vam stave na grudi.
Verujte sve je to ništa naspram sreće koju osećate.
Podrška i pozdrav🍀🥰❤🍀
Očekujem i radujem se komentarima....
