Isus Hristos, naš Spasitelj jednom prilikom je izgovorio ove reči: „Jer gdje je blago vaše, ondje će biti i srce vaše. Svjetiljka tijelu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve će tijelo tvoje svijetlo biti“ (Mt. 6:21-23).
Ukoliko želite vi nađite dublje značenje Isusovih reči, a ja ću samo napisati da je za mene ljubav svetlost!
Nedavno sam čula raspravu izmedju dve žene,upravo njihov dijalog me naveo da napišem ovaj tekst.
Zaljubljeni ste ili volite?
Niste nacisto,rešićemo problem brzo i posmatrajući svoje ponašanje i emocije znaćete.
Strast:
Prvi i svojevrsni bljesak seksualnosti koji u nama raspaljuje skrivene strasti. On predstavlja isijavanje privlačne spoljašnjosti. Nesrećan je čovek koji taj bljesak smatra za istinsku svetlost duše. U tom pogledu je značajna sudbina poznate američke glumice, Merilin Monro, koja je menjala ljubavnike kao rukavice. Na kraju se strašno razočarala i sa gorčinom rekla da nikada nije bila voljena, da je bila samo predmet želje. Žalosno je osetiti samo strast bez ijedne emocije.
Takvu vrstu svetlosti je nemoguće čak i nazvati svetlošću, pre je u pitanju svetlucanje telesne privlačnosti.
ZALJUBLJENOST
Postoji svetlost koja je mnogo čistija i uzvišenija, a to je svetlost zaljubljenosti , u kojoj utihnu sve grube strasti i postaješ očaran idealizacijom ljubljenog čoveka.
Tako je bio zaljubljen pesnik Vasilije Žukovski u svoju dalju rođaku Mašu Mojer.
Njihov brak je takođe iz niza razloga bio nemoguć, međutim, oni nisu ni tražili uzajamnu intimnu blizinu, njih je vezivala idealizovana ljubav, tačnije zaljubljenost.
Šta je to zaljubljenost?
Emocija koja je poznata gotovo svakom. Ona, poput jarkih sećanja iz svetlog detinjstva ostavlja u duši posebno sećanje i neku neizrecivu tugu.
U srcu svetli slika jedinstvene osobe za tebe.
Zaljubljenost je poput pejzaža suncem obasjanog mediteranskog ostrva,koje ste videli u časopisu , poput romanse putovanja.
Ona privlači, ranjava i nadahnjuje.
Kada se zaljubimo, mi tad posmatramo i najmanji gest, pokrete osobe koja nas privlači, udubljujemo se u izraze njenog lica.
Pokušavamo u njima da uočimo nešto važno za nas, pre svega ~ odnos te osobe prema nama.
Zaljubljenost je svojevrsna ljubav prema lepoj fotografiji. Čovek se dugo pripremao za slikanje, ulepšavao sebe, skrivao nedostatke. Fotograf umetnik je sa umećem uradio svoj posao. Blic je sevnuo i ovekovečio taj ulepšani lik. Čovek je video sliku, srce se razgorelo, idealna slika pleni dušu. Tako i zaljubljenost predstavlja trenutak snažnog duševnog bljeska kada se na tvojoj duši oslikala slika duše drugog čoveka, idealna slika koja očarava.
Sećate li se prvih leptirića I osmeha na licu.
Da jer u trenutku upoznavanja sa privlačnom osobom u našem organizmu se pojačano luči (određeni)hormon koji neki ljudi tako i zovu – „hormon ljubavi“. Njegovo lučenje u osobi stvara osećaj euforije tokom kontakta sa osobom u koji je zaljubljen. Ali.... prolazi godina,dve i hormon se vraća na raniji nivo.
To je dar koji, kada ga u sebe primi zaljubljena osoba, unutar nje sve je obuzeto uzbuđenošću, a srce kao da zamire od sijanja idealne slike ljubljenog čoveka. Telesnost odstupa jer zaljubljena osoba čak ne može ni da se usudi da sliku ljubljene osobe isprlja nečistim fantazijama.Strast nije zaljubljenost!
Zaljubljenost može vremenom preći u ljubav,dok strast nikada neće preći u zaljubljenost.
Čist primer je koliko puta ste pili i opet osećali žeđ. Tako je i sa snažnim osećanjima zaljubljenosti – na početku snažna duševna glad, zatim snažna zasićenost dostignutim kontaktom, a potom opet – glad. Ovim osećanjima nije moguće zasititi se.
Osećanja će se ohladiti i u najneprikladnijem trenutku preći u nešto drugo.
LJUBAV
Treća vrsta svetlosti je mirna i uzajamna.
Možemo je nazvati početkom ljubavi. Ljubav nije prosto osećanje uzbuđenja kada vidimo nekog, ili osećanje mučenja kada te osobe nema.Koliko puta u toku dana pomislite na voljenu osobu jer čovek koji istinski voli ne traži toliko svoju, koliko dobrobit osobe koju voli. Za razliku od toga, osećanje zaljubljenosti traži korist za sebe, jer žudi da bude zadovoljeno.
Čuli ste sigurno a i više puta čitali,, da neko kaže: „Ne mogu da živim bez nje“. Eto, to „ja… ne mogu“, na žalost, ukazuje na samoljublje ~govori se o svom „ja“ koje neće biti zadovoljno dok ne dobije drugog.
U ljubavi počinje da se brine o drugoj osobi ne štedeći sopstveno vreme, snagu i zdravlje.
To je ljubav!Ona prava,nesebična.
Ljubav nije idealizacija drugog čoveka, već viđenje obraza Božijeg u njemu. Ljubav nije klanjanje ili ushićenje izazvano privremenom eksplozijom osećanja. Ljubav je posebno viđenje srca, kada iza spoljašnjeg telesnog omotača vidiš unutrašnju lepotu drugog čoveka. Ne privlače te prosto lice i figura. Dešava se da ljudi oko nas govore: „Šta je našao u njoj?“ Međutim, ljudi koji se vole vide u onom drugom nešto što drugi ne vide. Jer šta to vide oni?
Ljubav je poput predivnog vrta koga je neophodno stalno obrađivati. Nije dovoljno posaditi cveće, važno je čuvati ga i brinuti o njemu. Neophodno je paziti na drvo, voće, trave, potrebno je zalivati, negovati ih i iskoreniti korov.
Tako zaljubljenost prelazi u ljubav samo uz neprestani rad na sebi.
Ljubav je – zrelost, dubina i nepromenljivost. Ljubav je oslobođenje, ona je nesebična u svojim darovima i zato u sebi nosi duboki mir.
Ljubav se ne može razumski definisati.
Ona se može osetiti, njome se može i potrebno je živeti.
Jedino šta ljubav traži je davanje,briga i razmišljanje o nekome koga volimo svim svojim bićem.Razmišljanje da li osoba ima sve potrebno,da li je dobro i treba li joj nešto.
Ah da,ljubav.....
Comments