Jedno prijatno letnje veče. Poluprazan restoran i njih šestoro za stolom, Dve boce vina, hrana i obilje smeha koji odzvanja sa njihovog stola. Sede sa prijateljlima, uživaju. Restorani u tom delu sveta ne brane pušenje, pa prostor između njih, osim smeha, ispunjava i ona lepa "zavesa" koja se stvori od dima cigareta.
Gleda je kroz dim, kao kroz jutanju maglu koja se u svitanje diže iznad planinskog jezera. Ona je proviđenje, san, njegov san. Anđeo sišao sa nebesa da ga usreći. Dok govori dah joj lagano pomera dim ispred nje i na licu joj se oslikava igra svetla i senki koje joj još više daje Božanski izgled.
Ustaje, krećeš do toaleta, ustaje i on i kreće sa njom, prati je, da je sačeka ispred i doprati nazad. Ali večeras osim njih još samo jedan ili dva stola su zauzeti. A sam toalet je tako lepo skriven od svih. Ulazi u toalet, ali mesto da sačeka ispred, ulazi za njom i hitro zaključava vrata za njima. Krenula je da nešto kaže, ali je on bio brži. Prislonio je svoje usne na njene. Počeo da je ljubi, strasno, kao da im životi od toga zavise. Nikada nisu osetili tako divlju želju. Nikada nisu nikoga tako želeli kao tog trena jedno drugo. Ruke im se prepliću dok otkopčavaju jedno drugome odeću, potpuno ludi jedno za drugim, u nekoj drugoj, njihovoj, dimenziji. Misli lišenih svega drugoga osim trenutka u kome neizmerno uživaju konačno se oslobađaju odeće koja im smeta da spoje u jedno. Poljupci su tako snažni, divlji, usne trnu. Grli ga dok je podiže. Nogama ga obuhvata oko struka i on sa nekom nestvarnom snagom naglo ulazi u nju. Pokušava da priguši vrisak. Tela im gore dok on prodire u nju. Leđima je naslonjena na zid, oseća kako im se tela sudaraju u nikada doživljenom naletu želje, strasti, požude, nikada tako jakom naletu ljubavi i pripadnosti jedno drugome. I tela im se grce, eksplodiraju zajedno. Kolena klecaju. Drhte. Srećni, zadovoljni, voljeni.
Nesvesni koliko je trajalo, sretni kao nikada pre, brzo se oblače nadajući se da niko za stolom neće primetiti promenu na njima. Da nikada nisu tako voleli, tako želeli. Da nikada nisu tako uživali kao u tom momentu i spoznaji da će ih neko, možda, zateći.
I, nažalost, nikada ponovo nećemo.