Nekada bi zaista volela da ne razmišljam,da nemam principe,stav,a ni ono stečeno nekad popularno lepo ponašanje.
Stečeno lepo ponašanje.
Da, sećate se onih stvar kao što su društvena pravila,lepo ponašanje i sve čemu su nas učili roditelji,bake, a ponekad i komšije(ukoliko smo nešto pogrešili).
Dugi sati predavanja šta je dobro,šta valja,šta treba i kako nikada ne bi smeli nešto(npr da obučemo belo i usko,a gradjeni smo kao " pivska flaša") bili su nam noćna mora.Vreme je prolazilo,packi i predavanja je bilo sve manje,a mi smo odrasli stasali za posao,udaju,odlazak od kuće.Činjenica da je i tada bilo roditelja koji nisu učili decu ili dece koja nisu prihvatala norme društva,autoritet i slično.
Posle niza godina učim moju decu istim normama koje sam dobila u amanet.Smeta mi nećkanje,odbijanje,ljutim se.
Nekada i viknem ukoliko pogreše ili se pobune tipa " ja neću tako"! Kao iz topa izleće davno izrečena bakina rečenica" da, to nećeš morati na svom,dok si ovde moraćeš"! Smireno je govorila tešku rečenicu koju sam doživljavala jako bolno mislivši kroz suze "pa tera me iz kuće".Ne,nikada me nije terala,samo je tom rečenicom pobedjivala moju mladalačku buntovnost.
Deca su danas ista,ali roditelji?
Dublje razmišljanje me navodi na zaključak da nisu roditelji prezaposleni,jer uvek imate bar par minuta da kaźete:"ne,to nije u redu,to nije lepo" ili "to tebi ne stoji,obuci nešto drugo".Znači da problem nije u nedostatku vremena.
Ako nije u nedostatku vremena,gde je onda?Nezainteresovanost ili možda kako danas vole da kažu:" neću da sputavam njegovu/njenu ličnost"! U redu,sve i da ste nezainteresovani za dete koje ste rodili,iako teško shvatljivo,ok, ali o kojoj ličnosti govorite kod dece do 7 ili 11 godina? Deca koja su na prekretnici,najbolnijem životnom dobu gde mu je baš potrebna vaša podrška,reč i opomena.Put kojim će krenuti zavisi od nas,od roditelja,baš kao što smo mi zavisili od naših.
Koju vi to ličnost sputavate u neformiranoj ličnosti?
Tako što nećete svom bebcu objasniti težinu života?Tako što ga nećete uputiti na prave vrednosti?Tako što ćete pustiti devojku sa krivim i mršavim nogama u šorcu da ode u pozorište?Svi vi ste bili mladi,svi se dobro sećate smeha i izrugivanja koje su trpeli pojedinci.Pa eto recite da li ste bili u grupi koja se smejala ili ismejani,podvrgnuti grubim dečjim nazovi šalama.Sa koje god strane da ste bili znate da nije bilo prijatno i prosto mi nije jasno koju ličnost ubijate ukoliko kažete detetu "ne ide to,bolje se presvuci".Kažete vi bi na taj način ubili ličnost u malcu,a bolno prozivanje i ismejavanje od drugara ne bi?
Ne verujem iskreno da je taj pristup u redu jer ste na taj način na strani dece koja se vašem čedu smeju,nanose bol i ne možete me ubediti da ste u pravu.
Možete svi koji okrećete očima da napustite blog i post,jer ja nisam neko ko je mrzovoljan i ne trpi sve oko sebe.
Uopšte nisam ni blizu takve osobe,ali neka društvena načela,pravila i osnove lepog i kulturnog ponašanja uvek ću zagovarati.
Lepa reč,razgovor sa decom,druženje,izlasci u prirodu doneće vam preko potrebno dečje poverenje.To je sve što vam je potrebno da sa decom imate prijateljski odnos.Kada to postignete ništa vam neće biti teško.Svaki razgovor će se završiti zagrljajem.Deca će u vama videti prijatelja koji ga razume.
Tabu teme neće postojati,a sati razgovora će biti radost i za vas i za malca.
Baš kako sam napisala u uvodu ja nisam doktor,nisam ni psihijatar,pišem o dogadjajima koja sam doživela.Dešavanja o kojima sam razgovarala sa kolegama,rodjacima i poznanicima.Svi se slažemo u jednoj stvari,sa decom mora da se radi,mora da se priča i mora da se zna ko je ko.Ukoliko propustite jednu,na prvi pogled banalnost,godine rada su uzalud prohujale.
Neko me je nedavno pitao da li je normalno da se nervira iako ima ćerku koja je udata i ima svoju porodicu već dvadeset godina.
Da,norrmalno je,jer samo majka ne spava i brine o deci od trenutka kada ih rodi dok ne sklopi oči zauvek.
Svako dobro vam želim i puno strpljenja sa malcima,danas već " ljudima".
Comments