Herman Hese( nem.Herman Hesse) rodjen je 2.jula 1877 godine.Roditelji su mu radili kao sluge u jednoj Bazelskoj protestantskoj misiji u Indiji.Herman je bio nemački pisac, pesnik i slikar. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf), Sidarta (nem. Siddhartha) i Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel) u kojima su uočljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hinduističke filozofije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.
1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački ministar propagande, Jozef Gebels, u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela.
Međutim, kada je zatražio da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti koji se tiču progona ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.
Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama.
Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, jer je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa Rut Venger pevačicom, trajao je veoma kratko, najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe.
Dešavanja iz tog perioda opisao je u svom čuvenom romanu Stepski vuk.
Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok.
Poznati citati Hermana Hesea
Suze su otopljeni led iz duše.
Blagost je jača od strogosti. Voda je jača od stene.
Suprotnost svake istine je takođe istina.
Svaki čovek neminovno postiže ono što je prema svom pravom nagonu prinuđen da traži.
Ljubav ne postoji zato da nas usreći. Ja verujem da postoji zato da nam pokaže koliko možemo izdržati.
Deca nipošto nisu blažena. Ona su sposobna da osećaju mnoge sukobe, rastrzanost i patnju.
Svaka inteligentnija vrsta humora započinje time da čovek samoga sebe ne shvata ozbiljno.
Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš je se bojati. Moraš voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time.
Bog nam ne šalje očaj da bi nas ubio, već da bi nov život u nama probudio. Zlo koje jedno drugom nanosimo vreme briše i srce zaboravlja, ali časovi sreće ostaju – njihov sjaj je u nama. Knjige
1904. Peter Kamencind (nem. Peter Camenzind)
1906. Pod točkom (nem. Unterm Rad)
1910. Gertruda (nem. Gertrud)
1914. Rozalda (nem. Rosshalde)
1915. Knulp (nem. Knulp)
1919. Demijan (nem. Demian)
1919. Klajn i Vagner (nem. Klein und Wagner)
1919. Čudne vesti sa Druge Zvezde (kratke priče) (nem. Märchen)
1920. Klingsorovo poslednje leto (nem. Klingsors letzer Sommer)
1920. Tumaranja (nem. Wanderung: Aufzeichnungen)
1922. Sidarta (nem. Siddhartha)
1927. Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf)
1928. Kriza: Stranice iz dnevnika (nem. Krisis: Ein Stück Tagebuch)
1930. Narcis i Zlatousti (nem. Narziss ung Goldmund)
1932. Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt)
1937. Autobiografski eseji (nem. Gedenkblätter)
1942. Poeme (nem. Die Gedichte)
1943. Igra staklenih perli •(nem. Das Glassperlenspiel)
1946. Ako se rat nastavi… (eseji) (nem. Krieg und Frieden)
Pesme
• Aprilsko veče
• Bez tebe
• Biti sretan
•Da li si mogla da zaboraviš
•Jednoj ženi
• Kako su teški
• Karanfil
• Ljubav
• Ljubavna pesma
• Munja
• Ponovni susret
• Usamljenje
• Zavodnik
Želeo je da bude pisac i ništa drugo. Njegov put ka ostvarenju tog sna ličio je na odiseju. Pohađao je razne škole, nije uspeo da se pronađe i u depresivnoj fazi sa petnaest godina pokušao je da izvrši samoubistvo. Potraga za vlastitim identitetom, težak proces samoostvarivanja – to su teme kojima se vraćao u svojim romanima. Njegova dela bazirana su na ličnim iskustvima.
Kada je Hese umro 1962. godine u svom domu u Švajcarskoj, činilo se da je sva popularnost njegovih dela izostala i izbledela.. Kritičari su njegova dela nazivali šundom i kičem jednog depresivnog čoveka. Tek kada je hipi-pokret krenuo i njegova dela izneo na novu visinu donevši mu popularnost koja traje sve do današnjih dana.
Delovi teksta preuzeti sa
WIKIPEDIA