Hipokrat rođenje i dela
Hipokrat je rođen oko 460. godine pre Hrista u Kosu deo Azije. Otac mu je bio Heraklid koji ga je uputio u medicinu, dok je filozofiju učio kod poznatog filozofa Demokrita iz Abdere.
Hipokrat je napisao veliki broj medicinskih spisa koji su kasnije sakupljeni i čiji zajednički naziv "Corpus Hipocraticum".Hipokrat sa Kosa, poznat i kao Hipokrat II, bio je starogrčki lekar iz Perikalovog doba, a smatra se jednom od najznačajnijih ličnosti u istoriji medicine. Često se naziva „Ocem medicine” u znak priznanja za njegov veliki doprinos medicini kao osnivača Hipokratove medicinske škole...
Hipokrat je smatrao da u razvoju svake bolesti postoje kritični dani. Dobro je opisao kliničke simptome pojedinih bolestiHipokrat je smatrao da u razvoju svake bolesti postoje kritični dani.
Zalagao se za posmatranje bolesnika, dijagnozu i prognozu.
Dobro je opisao kliničke simptome pojedinih bolesti.
Zahvaljujući Hipokratu, medicinska metodologija je sistematizovana i uspostavljena su načela lekarske etike na kojima se temelji i današnja praksa.
Corpus Hippocraticum, zbirka dela koja nosi njegovo ime, predstavlja kompilaciju različitih spisa različite vrednosti i sastavljena je u II veku.
Najpoznatiji njen deo jeste Hipokratova zakletva. Današnji lekari se, nakon sticanja diplome, zaklinju tzv. Hipokratovom zakletvom. Ta zakletva jeste zasnovana na načelima koja je on proklamovao, ali je nastala u savremeno doba, a usvojena je 1946. godine u Ženevi.
Hipokrat je još u antičko doba slavljen kao neprevaziđen lekar, ali se o njegovom životu zapravo veoma malo zna. Zapadnu civilizaciju je zadužio time što je medicinu odvojio od filozofije i religije.
Starogrčka medicina posle Hipokrata:
Posle Hipokrata lekari kao pod moranje/dogmatski/ prihvataju sve Hipokratove tvrdnje bez ikakvih isravljanja pa tako dolazi do pauze tj zastoja napretka same medicine. Hipokratovi naslednici Hipokratovog dela su njegovi sinovi Tesal i Drakon kao i njegov zet Polibije.
Od Hipokratove smrti pa do osnivanja aleksandrijske škole imamo stagniranje koje je obeleženo radom Platona i Aristotela.
Oni su se više bavili filozofskim aspektima života, ali su obilježili i medicinu.
Platon zagovara postojanje duše, smrtne intelektualne sa sjedištem u mozgu, smrtne senzibilne sa sjedištem u srcu i smrtne vegetativne sa sjedištem u jetri.
Naučna medicina, koja se počela da se razvija u petom veku prije Hrista, u Hipokratovim delima doživela je svoj progres.
Hipokratov model bolesti
Za Hipokrata je bolest prirodna pojava koja može imati samo prirodne uzroke. Ti uzroci mogu biti različiti: klimatski uslovi, poremećaji u prehrani, nezdrava voda, hladnoća, a svi oni zajedno uzrokuju određene promene u telu koje nazivamo bolest. Razboleti se može svako bez obzira na pol,vrstu ishrane,posao koji obavlja ili stalež,kako je smatrano u to vreme.
Velike promene donosi i zaključuje HIPOKRAT
Hipokrat ne leči bolesni organ, nego bolesnik
__________________________________
-ne postoji šema za ovu terapiju, ona je individualno prilagođena svakom pacijentu.
Prilikom određivanja terapije Hipokrat uzima u obzir celokupnu ličnost,jedinstvenost bolesnika, građu njegova tela, temperament, stanje celog organizma
G
B
Gb
Gb
Gb
G;
G
G;
Gbg
B
Gg
b
Gb
Gb
G;
Gb
G;
G;
G
Gg
Bb
Ggb
Gb
G;
G;
G;
G;
G;
G;
Gb;
Gb
G;
Gb
G;
G;
Gg
B
G;
G;
G
G;
G
Gb
Gg
Bb
Gg
G
B
Gg
B
G
GBb
GG
B
G;
GG
Gb
Gg
;
G;g
;
G;
G;
G;
G
G;
G;
Gb
Gb
G;
G;
G
G;
G
G;
G;
Gb
G;
GbG
B
G
G;
Gb
G
Gb
Gb
G;
Gb
GG
;
G;
G;
G
G;
G;
Gb
G
Gb
G;
G;
GB
G;b
Gbbg
G;
G;;;
G;g
GbBb
G
G;
G&
G;;
G
Gbbb;
Gb
Gb
GG
BBb
Gg
Gb
G;
Gb
G;
G
GB;
GbGbb
Gbb
;;
G
G;g
Gb
G;
Gbb
;
GB
G;
Gb
Gb
GBb
Gb
Gbg
B
Gb
G
G
B;e
Gb
G
Gg
G;g
gggb
GBb
GB
Gb
Gg
;
G
GbGbg
Gb
GG
Gb
Gb
Gg
B
G
Gbg
B
Gb
Gb
Bb
Gbg
B
G
Gbg
G
Gg
G
G;
G
Gb
GG
G
G;
Gb1
G;
G
G
G
Gb
G
GBbbb
G
G;
G
G;g
Bg
B
G
G
G;
Gh
;
Gb
GBb
G;;
G;
Gb
Gb
G;
Gb
GB
G;
G
G
G
G;;
Gbg
G
Gb
GBbb
Gb
G
Gbg
;
G;
G;
G;
G;
G;
G;
G;
G;g
B
G;
G;
Gb
G;
Gbb
Gb
G
G;
G;
G
GB1b;
GGg
;
G;
GB2
G;
Gb
G;
GG
B
Gbbb
Gb
Gb
G;
G;
G;
G;
G;
G;
G;
G;
Gb
G;
G;
G;
G;
G;
Gb
G;
G;
G;
G;
Gb
G;
G;
Gg
;
Gb
Gg
Gb
G
G;
G;
G;
Gb
G;
Gb
Gb;;
G;
Gb
Gb
G;
G;
G;
G;
GbG
;
G;g
G
Gb
G;
Gb
Gg;
G;
Gb
G;
Gb
G
Gbg
G;
G;
G;ggb
G;G;G;G;G;G;Gg;GgB;;GbG;G;G;GgG;Gb;G;g;G;GbbGbGbgBGbGbGbGG;G;B;G;G;g;bG;GgbbG;G;GbG;G;G;G;GbG;bb;GGGbG;GgBbbG;GG;G;;G;G;GbG;G;G;GbG;g;Ggb;GbG;GGg;Gbgg;G;G;GGbG;;G;GgbG;;Gbbb;GbG;G;G;Gb;;G;;;gBGGbG;GbGbgBGbgBGbGbG;GG;G;G;GbGbgbG;GgBGbg;GbgGgBGbGb;G;G;GbG;;GbgGbG;G;Gb;G;;;G;;G;GGG;G;Gb;Gb;G;G;;GbG;GbG;G;G;G;GgBGb;GGGGg;GGGgBGbGbGbGGgBGbGGbGbGbGbGgGBGBG;Gbg;GbGbGbGbGGbGbGBBbbGbbGbGbGbGBGbGbG;G;G;G;G;G;G;G;G;Gg;G;g;G;G;G;GbbbGGG&g;GG;GbbbGbG;GGbG;GGg;G;G;;;bGbG;;G;G;G;GG;GG;BbbG;G;G;G;G;GbbG;G;Gb;G;G;GgB;G;GbGH;Gbg;bG;GgbbbGGgGbG;G;G;G;G;G;G;G;G;G;G;GbGGBG;GbbgbG;G;G;GGbG;GbG;GbGGBG;GbbGbGbGbGbbbGbG;GbG;GbG;G;G;G;G;GbG;GbGbBGbG;;G;GGbBG;G;G;gbGbGbGbbbG;GG;G;Gb;GbbGg;G;G;G;G;GbG;GG;G;GG;GGb;G;G;G;G;G;G;G;bGh;;G&G&g
Gg
Gb
Gb
Gb
Gb
Gb
Gb
bg
Ggbbb
Gg
Gbg
Gb
Gg
Gb
Gb
Gb
Gg
Gb
Gb
Gb
Gg
Gb
Gb
Gg
Gb
Gb
Gg
Gg
Gb
Gbg
Gb
Gbg
Gg
gbGb
Gbg
Gbg
Gb
Gb
Gg
Gb
Gbgg
Gb
Gb
Gb
Gg
Gb
Gb
Gbb
Gg
Gb
Gg
bGbGbGg
g
GbGbGbGgGbGbGgGbGb1
g
BGGg
g
bBgGbGb
GbGbGbGgGgGgGb Hipokrat dakle ne leči bolesne organe nego bolesnog čoveka!
Vrlo veliki pomak u odnosu na lečenje u to vreme,kao i pre samog dolaska Hipokrata u svet zdravstva.
U praksi, tj. u radu sa bolesnim čovekom, Hipokrat napušta sve teorije i sve dogme. Vodi se isključivo svojim iskustvom i rezultatima svojih ličnih zapažanja. Nenadmašiv je u opisu svih naizgled beznačajnih simptoma bolesti koji su važni za dijagnostiku, a koje niko pre njega nije primetio. Ovi su opisi tako izvrsni,verni i toliko istiniti da i danas mogu poslužiti kao uzor. Može li se tačnije opisati lice bolesnika koji je na samrti:
„Nos je šiljat, oči uležu duboko u očnu duplju, područje slepoočnice utonulo, uši hladne i naborane, ušne školjke uvijene, koža na čelu tvrda kao "pergament", zategnut i suv, boja celog lica je . bleda ili siva kao olovo! Ovaj se klasični simptom još naziva "facies Hipocratica".
Među Hipokratovim delima postoji nekoliko u kojima je obrađena i prognoza.
Ova su dela među najboljima i najvrednijim koje je Hipokrat ikada napisao.
Sva ta sredstva koja Hipokrat koristi u skladu su sa njegovim humoralno-patološkim shvatanjima: uz njihovu pomoć nastoji regulisati promer sokova u telu, te samim tim poboljšati njihovo opšte stanje i izbaciti nezdrave i štetne sokove,otrove iz organizma.
Hipokratova etika
Hipokrat je vrhovni princip u lečenju: „koristiti ili barem ne škoditii“! Ovaj princip je temelj visoke etike, što se ogleda u Hipokratovom odnosu prema bolesnicima.
Interes i dobrobit bolesnika njegov je primarni i glavni cilj celokupnog doktorskog rada i njegovih napora.
Hipokratova zasluga u postavljanju temelja medicinske etike, koja je ostala gotovo nepromenjena, zadržala je svoj smisao i vrednost do danas.
On je prvi odredio i kodirao etička pravila kojima se lekar mora rukovoditi u obavljanju svoje profesije, a dao je ne samo moralne zakone kojima je lekar podvrgnut u svom radu, već je i detaljno opisao kako se treba ponašati. sa pacijentom, tu se uključuje razgovor i oblačenje. .
Ovaj etički principi najbolje su formulisani u slavnoj Hipokratovoj zakletvi, koja je na čelu njegovih dela i u koju su se doktori zaklinjali i zaklinju svi oni koji se posvete lekarskoj profesiji.
HIPOKRATOVA ZAKLETVA (STARA)
Kunem se Apolonom Lekarom i Asklepijem, Higijom i Panacejom i svim bogovima i boginjama, koje pozivam kao svedoke, da ću prema svojim sposobnostima,mogućnostima i rasuđivanju ispuniti ovu zakletvu i ovaj zavet:
Da ću onoga ko me je naučio ovoj veštini smatrati jednakim svojim roditeljima i da ću živeti u saradnji sa njim i da ću mu dati deo od svog novca kada mu zatreba;
da ću njegove potomke smatrati ravnopravnima svojoj muškoj braći i sestrama i da ću ih naučiti toj veštini - ako je žele naučiti - bez naknade i zaveta, da ću predati znanje i usmene uputstva i sva ostala znanja svojim znanjem učili su me sinovi i sinovi, i učenici koji su dali ovaj zavet i zakleli se medicinskim pravilima - ali niko drugi. Primenjivati ću mere deteta za dobrobit bolesnika prema njihovim mogućnostima i proceni, štititi ću ih od zla i nepravde. Neću dati nikakav smrtonosni lek nikome ko to traži, niti ću tako nešto predložiti. Također, ni jednoj ženi neću dati sredstvo za pobačaj. Zadržat ću svoj život i svoju vještinu u čistoći i svetosti. Neću nanositi nož, čak ni onima koji pateod kamena, ali ću ga ostaviti onima koji se bave ovim poslom. U koju god kuću dođem, doći ću na dobrobit bolesnika, suzdržavajući se od svih namjernih nepravdi, svih vrsta lošeg ponašanja, a posebno od spolnih odnosa i sa ženama i sa muškarcima, bez obzira na to jesu li slobodni ili robovi. Što god čujem o tuđim životima tijekom liječenja, pa i na strani liječenja, a što nikako ne treba govoriti, zadržat ću za sebe smatrajući da je sramota govoriti o takvim stvarima. Ako ispunim ovu zakletvu i ne prekršim je, neka mi se da da uživam u životu, da savladam ovu vještinu, da budem poštovan među ljudima za sva vremena; a ako ga prekršim i lažno se zaklinjem, neka mi se dogodi sve suprotno.
Današnja Hipokratova lekarska povelja
Nakon svetskih ratova uočivši propuste i greške lekara koji su uveliko zastranili od načela svoje profesije.
ŽENEVSKOM DEKLARACIJOM
iz 1946.godine tekst deklaracije je modifikovan do današnje moderne verzije koju je prihvarila vecina svetskihz zdravstvenih organizacija.
POLAGANJE OVE ZAKLETVE JE NA MNOGIM UNIVERZITETIMA DEO DIPLOMSKE CEREMONIJE NA STUDIJAMA MEDICINE
.
MODERNA HIPORKATOVA ZAKLETVA
"U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti. Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika. Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri. Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja. Moje kolege će biti braća. U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost. Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka. I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti. Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast.”
Kada smo položili Hipokratovu zakletvu ostaje nam samo da počnemo sa radom pridržavajući se svega što smo izgovorili.
Definicija zdravlja
Definicija zdravlja "Zdravlje predstavlja telesno,duševno,socijalno i ekonomsko blagostanje,a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnost za rad.
"-Svetska zdravstvena organizacija"Ženeva.
Ne postoje dokazi da je Hipokrat ikada učinio delo koje bi se moglo podvesti pod „licemerje“; veliki broj tačno i detaljno opisanih anamneza, dijagnoza i terapija, samo ide u prilog ovoj tvrdnji; činjenica da su Hipokratovi spisi još dugo korišćeni kao „udžbenici“ za lekare dolazećih generacija – sve do srednjeg veka – dokazuje značaj beležaka lekara sa Kosa. Ali, ne postoji ni objašnjenje zašto je takva maska – slična „licu“ koje je Hipokrat opisao ispod svog legendarnog platana – uzeta za simbol najgnusnije osobine ljudskog roda. Pozorište starog veka svojom veličinom potpuno opravdava postojanje krutih maski; međutim, nikako nema opravdanja za odluku da Hipokrat na bilo koji način bude povezan sa hipokrizijom.
Koliko god se trudila da razumem antičke pokušaje poistovećivanja izazvane velikom popularnošću pozorišta – i „daske koje život znače“ su nekada bile estrada, verovali ili ne – zanima me trenutak odluke: momenat kada je neki starovekovni režiser pokušava da ismeje čoveka koji mu je izlečio majku,dete ili njega samog........život kao život ne bi bio tragikomedija da nije ovakvih slučajeva.
Sigurno je da pozorišno „ogrešenje“ o Hipokrata nije jedini greh u istoriji teatra… Bojim se samo da je jedan od većih.Hipokrat
Sigurno je da pozorišno „ogrešenje“ o Hipokrata nije jedini greh u istoriji teatra… Bojim se samo da je jedan od većih.
Smrt
Hipokrat je umro oko 370. pr. Veruje se da je umro u gradu Larisa,, iako nema sigurnosti u vezi sa tim podacima, sa obzirom da je Hipokrat mnogo putovao u gradove poput Trakije i Tesalije, kao rezultat svog rada na polju medicine.
Zqpamćen
Comments