I znam dobro… čekaš da se javim… jer kao i ti… čekam da se javiš… I dok tako uporno… čekamo… kazaljke na satu… još jedan… svoj radni dan… privode kraju… Još jedan novi dan… u našem čekanju… Zar ih nije već previše prošlo… reci mi… zar nismo i previše… čekali… Kako ćemo sebi… nas opravdati…
I ne… ne brine me…
što ovoliko čekanja… imamo iza sebe…
ali me plaši to… da ċemo oboje pobediti…
i da se nikada… jedno drugom…
nećemo… ni javiti…
Reci mi… hoćeli nas vreme slomiti…
da li će ljubav… razum ubediti...
ili ćemo u ovoj našoj… pobedi…
zauvek nas… izgubiti…
Reci mi hoćemo li… do kraja… čekati..?
Hoćemo li ikada ti i ja... biti mi..?