Zatvorenici duše

Mrak,tama...

Sami sa sobom,odvojeni od sveta,tminom hode usamljene duše.Tmurnom dolinom,maglom i vlagom okruženi,proživljavaju svoju tešku ljudsku sudbinu.

Volja nestala davno,nade ni malo,povučeni u svet bez sveta,u životu bez života.

Te tmurne i hladno maglovite doline kojom umorne, ranjene duše hode.

Bez pravoga puta i slobode.

Bez topline,kao zatvorenici duše svoje gde svojom voljom odoše,jer teško je živeti u svetu bez sveta,među ljudima, a bez ljudi. Takve duše nemojte zaboraviti,pružite ruku spasenja jer ne znamo šta nas sutra čeka.

Našu toplinu dajmo im,nemojmo sebični biti toplinu i blagost samo traže. Taj trenutak.... Ta svetlost koja će vas obasjati,nešto je što je teško opisati.Ako pomogao nisi,pomozi, videćeš kako dodir leči,kako osmeh očima sjaj daje.