.....
Hah, mnogo dima prošlo je, pa osećam se kao stari dimnjak neke stare kuće, koja još uvek stoji i prkosi vremenu jer nosi u duši mnogo uspomena na jedan život koje se više ne vraća.
Nemam ja više za čime da žalim, barem tako sebi svakog jutra govorim.
Hm....doduše, u poslednje vreme više se trujem, pa čak i samim pričama da će biti bolje. ...možda nekom tamo onom ko brodom otplovi daleko negde, gde ga niko ne zna, ili možda nebeskim kočijama krene put bez povratka....daa nikad se ne zna.
Dani se ređaju.....sve je isto