Ja

Pomere se u meni neki svetovi kad tišina ispuni prostor.

Izbiju na površinu neki strahovi, promašene ljubavi, sve neisplakane suze, sva ćutanja u kojima sam htela vrištati, sve rečenice u kojima sam trebala ćutati.

Gazila sam preko ponosa onda kad je trebalo podići glavu i otići.

Zato što sam volela.

Gazila sam svako "nikad".

Zato što sam volela.

Čekala sam više, pristajala na manje, odbijala bolje, zaboravljala loše, crtala sunce gde ga nije bilo i menjala sve zvezde za samo jednu želju.

Ma sve sam to i više, zato što sam volela.

Kad utišaš srce shvatiš da onaj koji voli biće tu, jedan uzdah od tebe, onaj zagrljaj ujutro, onaj stisak ruke pred celim svetom.

I nema kako, zašto, ne mogu, nisam, šta ako...

Nema !

Ako nije tu - ne voli !

Prosto,toliko da boli.