.....

Ovo nije prvi put da se dešava,postalo je ustaljeno...

Skoro svaki put nekako kao po pravilu pre nego što treba da krenem ostanem totalno bez ijednog dinara.

Bez posrednika,bez prijatelja,bilo kakve pomoći od bilo koga.....

Nestao je osmeh,radost,i ne nije novac uzrok svega,nipošto.

Uzrok kao da je u meni samoj,ne znam da kažem ne,ne znam da se odbranim ,ne znam da se postavim i kraj.

Da,tu je glavni problem,kao u onoj staroj:dobar i lud su braća,i opet kao po pravilu previše verujući svima, nož u leđa je nešto sasvim normalno što sledi....

Svako novo poznanstvo isto je ,haha,da na početku i iznova dam srce i dušu i iznova budem odgurnuta na isti beskrzlupulozan način. Neke ljude ni ne treba podržavati u životu,ne treba im biti podrška,prosto ih treba odgurnuti i nemati dodirne tačke sa njima.Svaki vas osmeh,rec da ili bilo šta slično biće vam debelo naplaceno izdajom.Bicete ako ne ismejani i napravljeni budalom,ono bar odbačeni kao da niste nikada tu ni postojalo,kao da do juče nisu slali poruke gde su se žalili na sve.Jos tada je trebalo da vam bude na pameti ona stara"kako o drugima tebi,tako će sutra drugima o tebi".No dobra duša na sve te stvari ni ne gleda kao probleme,već na svoji grešku u stilu :da si imala više u glavi.

Ne jer prosto je,a teško objasnjivo drugima,ono što nemaš u sebi neces znati da iskoristiš ....

I opet kreće iznova,sa puno godina više,sa mnogo više problema,manje samopouzdanja,godina vise,Bože koliko toga nedostaje,a zdravlje nećemo ni pominjati.