.....

Kroz jutarnju maglu, lagano se budi grad i tiho,neprimetno  beži iz svog sna, na vrhovima prstiju da ne primete da ga nema.

Ne znam više koji je dan.....a iskreno  potpuno je i nebitno.

Na glavnom trgu gledam gomilu nekih  likova, ali niko me ne podseća na tebe.

Tek možda, onako sa leđa, ili je samo to možda samo seta, ko bi  ga znao.

I ne znam, možda, jeste li znali, da od Starog grada do Kalisa  da isti broj koraka ima kao recimo do prve klupe na Adi? 787…

I tu stanem, pa mi mnogo šta na pamet padne dok hladni povetarac najavljuje da je letu kraj.

A i  iskreno nisam ih nikad brojala…

Dobro, možda onako mahinalno, u žurbi dok se  grad nije vratio u san, sasvim tiho da ne opaze da se jutrom iz sna iskrada.